id stringlengths 6 23 | audio audioduration (s) 0 31.1 | transcript stringlengths 3 388 |
|---|---|---|
06_04_41_200 | Тиме се | |
06_04_41_201 | наш покушај рата и окончао. | |
06_04_41_202 | Вратили смо се повијених репова, он својој кући, ја својој и то што је | |
06_04_41_203 | у оној згради која била бомбом погођена, почела да гори, а како је газда био ловац, имао је тамо неку муницију, | |
06_04_41_204 | она је, на једном се почела да гори о томе да сада није ни код нас у овој згради безбедно и да треба отићи. | |
06_04_41_205 | Тада смо ја и мајка спаковали, не знам ни ја шта, неки замотуљак и кренули. | |
06_04_41_206 | И тога дана, у некој улици тамо, иза Савиначке цркве, смо доживели ужасно бомбардовање, око поденва | |
06_04_41_207 | У некој, тако рећи, страћари, | |
06_04_41_208 | сећам се да смо били тамо, | |
06_04_41_209 | десили се код те зграде, | |
06_04_41_210 | да је бомбардовање било у току, | |
06_04_41_211 | да су ту били јако назначени налети штука, | |
06_04_41_212 | то су они авиони који пикирају и који имају и неке сирене које | |
06_04_41_213 | доста језиво делују, | |
06_04_41_214 | разарају живце. | |
06_04_41_215 | И то је бобмардовање трајало досто дуго. | |
06_04_41_216 | Знам да су се неке жене крстиле. | |
06_04_41_217 | Вероватно смо били сви јако преплашени. | |
06_04_41_218 | Повремено смо излазили из тог врло плитког подрумчића неког да гледамо те авионе | |
06_04_41_219 | па смо опет бежали испод степеништа, потпуно незаштићени. | |
06_04_41_220 | Касније сам са мамом тога дана кренуо даље у некој од следећих улица | |
06_04_41_221 | смо негде ноћили у једној кухињи на патосу. | |
06_04_41_222 | Било је и ноћно бомбардовање те ноћи. | |
06_04_41_223 | И следећих дана смо се опупили, | |
06_04_41_224 | цела поводица, | |
06_04_41_225 | код једне моја тетке, која становала на Сењаку. | |
06_04_41_226 | И ту би дочекали после улазак Немачке војске. | |
06_04_41_227 | Али то је већ једна друга прича. | |
06_04_41_228 | Напомињем још једну ствар, а то је, да тога дана, | |
06_04_41_229 | и кад сам одлазио да видим што је са Нумом, и кад сам одлазио у војни одсек и после у тој бежанији... | |
06_04_41_230 | ми смо видали и доста кратера | |
06_04_41_231 | у Стишкој улици, нека бомбетина велика пала | |
06_04_41_232 | и даље тамо, али да још нисмо видели никога погинулог | |
06_04_41_233 | погинули су вероватно још лежали у ... | |
06_04_41_234 | кућама, под рушевинама. | |
06_04_41_235 | Првог погинулог сам видео, | |
06_04_41_236 | онда ка сме кретали ка Сењаку, | |
06_04_41_237 | следећег дана, вирила му је нога | |
06_04_41_238 | неког човека из једног јарка | |
06_04_41_239 | за отициње воде | |
06_04_41_240 | у оној улици која иде ка Звезди. | |
06_04_41_241 | И сада | |
06_04_41_242 | пошто сам лепо овај део се првим праском, | |
06_04_41_243 | мораћу да направим један флешбек. | |
06_04_41_244 | У оном делу приче | |
06_04_41_245 | док ја и Ива идемо ка Александару улици да се видимо са Нумом, | |
06_04_41_246 | пролазим Хаџи Ђерином улицом. | |
06_04_41_247 | ка Молеровој и видим да је зграда у којој је становала Срба Букумировић | |
06_04_41_248 | срушена до пола. И ту сам видео један веома интересантан феномен. | |
06_04_41_249 | До пола је била срушена, а доле је горела. И гледао сам како завесе горе. | |
06_04_41_250 | Завеса цела прозорска изгори у једном трену једном типу, само учини фффф | |
06_04_41_251 | једно и здраво, пламен је прогута за час. | |
06_04_41_252 | Није то остало нешто као импресивно. | |
06_04_41_253 | Пошто сам те ноћи био са Србом Гуљеровић, | |
06_04_41_254 | и са Драгицом Марковић, који су становали у тој згради, | |
06_04_41_255 | тога јутра још у рану зору, око два три сата, | |
06_04_41_256 | сам онда, видећи да је зграда срушена, | |
06_04_41_257 | почео да вичем "Србо, Србо!". | |
06_04_41_258 | "Драгице!" а из суседне зграде, у Хаџи Ђериној, зграда је број 10, постоји сада, | |
06_04_41_259 | из подрума нас довикнуо Срба, касније се појавиле, обе на улици. | |
06_04_41_260 | Побегле су из свога стана. | |
06_04_41_261 | И Срба је имала на себе само спаваћицу, преко које јој неко додао тречкот да обуче, како их је та бомба пробудила и сна. | |
06_04_41_262 | Али сада ћу да се вратим на зумбул. | |
06_04_41_263 | Прича о зумбулу се везује за дан ранје, за 5. април. | |
06_04_41_264 | Те вечери сам на корзоу срео Драгицу Марковић и Србу и још једног непознатог младића. | |
06_04_41_265 | Дознали смо да је тај младић, Амерички држављанин, да се зове Владимир Велебит. | |
06_04_41_266 | Али не ради се оном Владимиру Велебиту, који је касније се Ђиласом и са | |
06_04_41_267 | оним Кочом Поповићем одлазио да преговара са Немцима у Загребу. | |
06_04_41_268 | Него о неком Америчком држављану које требало током сутрашњег дана због опасности рата, | |
06_04_41_269 | а имајући Амерички пасош, да отпутује негде, не знам ни ја куда, | |
06_04_41_270 | одакле је, после, требало, опет бродом, вероватно да се врати у Америку. | |
06_04_41_271 | И онда је Драгица предложила да изиђемо те ноћи у неки локал, онако... | |
06_04_41_272 | у мањем друштву са тим Владимиром Велебитом. | |
06_04_41_273 | Он је становио у оној улици, мислим да се зове Миловановића, која иде ка станици, | |
06_04_41_274 | јер је сутра требало возом са станице да крене. | |
06_04_41_275 | И тако је пао договор. | |
06_04_41_276 | И тако смо се нашли, сад видим себе, | |
06_04_41_277 | те ноћи, три пара. | |
06_04_41_278 | Који нису били парови, нико ни ским се није међусобно занимао. | |
06_04_41_279 | Било је то једно случајно друштво пријатеља у коме је једно тај Владимир био нов. | |
06_04_41_280 | Дакле, од мушкарца био је тај Велебит, | |
06_04_41_281 | и онда опет, видите, често се појављују Микији. | |
06_04_41_282 | Био је још неки Мики, не онај Мики | |
06_04_41_283 | из подрума, већ неки други кога сам знао, | |
06_04_41_284 | с којим се нисам баш много дружио, али сам га знао са сектора лаке атлетике, | |
06_04_41_285 | а од девојака је била Драгица Марковић, била Срба Букумировић и била Анђа Врзић. | |
06_04_41_286 | И седели смо код... | |
06_04_41_287 | У Руске Лире. | |
06_04_41_288 | Руска Лира је био једном локал, | |
06_04_41_289 | доста познат пре рата у Београду, | |
06_04_41_290 | налазио се у оној улици која иде | |
06_04_41_291 | од Путника ка Скупштини поред двора. | |
06_04_41_292 | Сада више то не постоји. | |
06_04_41_293 | Сада је ту зградурина, једна огромна. | |
06_04_41_294 | Некад је својевремено ту певала Олга Јанчевецка | |
06_04_41_295 | и ми смо одлазили тамо. | |
06_04_41_296 | Ја се више не сећам да ли је и те ноћи | |
06_04_41_297 | била ту Олга Јанчевецка или не, | |
06_04_41_298 | али се сећам нечег другог. | |
06_04_41_299 | Док смо седили за столом, |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.